Kako se dugo nije oglasila putem našeg portala, odlučili smo posjetiti našu Babu Jurku na njenom uobičajnom mjestu svakog 10. u mjesecu, pogađate – na “Benkovačkom pazaru”.
– Sinko muj este vi to došli vidti svoju Jurku. Evo ja ka i uvik donila malo sira nebili štogod prodala. Nije lako dite muje, penzija mala a od ničeg se mura i živti. Tako ti ja pomuzen ono zeru ovaca, napravin lipog sira i na pazar. A nije loše zeru i izaći, vidiš naroda zeru se porazgovaraš i odma tje lakše. Evo pa godnu dana nisan bila po gradu a da ti pravo i kažen kad sve ovo vidin što se događa u ovoj našoj nesritnoj državi i neda mi se. Este vi vidli ove smutljivce na televizji svak svakog laže, ovog nije bilo nikad. Svi poloparni za paran, svi bi tili na vlast a niko se rada i mutke nije nikad primje. E da se mene pita štob ja to po kratkom postupku, poslala bi ja nji nigdi di bi po cili dan murali kopati i orati pa da vidu kako ovaj narod živi. Svi oni mislu da je narod manit i da su Boga za muda uvatli, e neće to tako vrag više iša glasat za nji, lopine i prevaranti, svak na svoj mlin vuče al dokle, ne znaju uni da će in svima dva metra pod zemljon biti dosta. Vrag odnja i crvene i bile, a i ove što pravdu istiravaju. Pa unda počeli i uvozti glave kada kod nas naroda nema. Eno iz mug sela mladi svi utečeše, nigdi posla a neće ni radu a ovi gori samo maglu prodaju, kazala nam je naša Jurka.
– Doće i njima kraj, e neće smak svita pa da ovo sve potaraca jer je dite muje doša vrag po svoje. Muja poruka njima je da se spuste na zemlju da pogledaju ovu sirotinju a ne samo uvis i za svoju guzcu, dodala nam je.
– Vidiš dite kakoj meni od une bidne penzije nemeš živti a ko bi i živje od iljadu kuna i kolkoj taki ka i ja, puno dite puno, ode u ovoj državi je “snađse se druže pa ko ćap ćap”!. Zakona i pravila nema svak radi štogaj volja al dokle će tako nek Bog znade, kazala je za kraj naša Jurka.