Da živim još 300 godina, nikad mi neće biti jasno kako nekom proizvodu, koji u samoposluzi možeš kupiti za jednu, pristupačnu cijenu, ukrcajem na trajekt cijena skače i više od 300 posto. Ovakve i slične priče, pisali smo 100 puta, ali nije loše ponoviti. Tako se ja u subotu ujutro ukrcam na trajekt za Supetar, kako bi na Braču preuzeo “Patuljka” (dite od 7,5 godina), koje je trebalo vratiti u Split.
Kako dite ne smije samo na trajekt, eto poslalo mene iz Splita da ga vratim u Split. I ukrcali se Patuljak i ja na brod. Ulaskom u brod, kaže meni Patuljak da je žedan i da bi se napio vode. Kako brodska voda i nije baš neke kvalitete, kupim ja Patuljku bocu od pola litre vode, koja mi nakon što sam je platio “razbistri” pamet.
Posluži meni šankerica na trajektu bocu od pola litre vode i ja je pitam koliko to košta. Znam da će biti skuplje nego na kraju i mislim, može koštat najviše 10 kuna. Neš ti pola litre vode, ne može koštat više od 10 kuna. No, šankerica bubne 16 kuna. U nevjerici pitam šta 16, a ona opet ponovi kuna. I šta sad. Obeća san ditetu kupit vodu i kupija san.
Posli san promislija kako je Patuljak za cijenu od 16 kuna, popio više od kubika vode (kubik vode 1000 litara), budući da taj kubik vode u Splitu košta oko 11,60 kuna s PDV-om. Samo se ne mogu načudit da u plastičnu bocu od pola litre može stat skoro ijadu i trista litara vode. Bitno je da se dite napilo, da nije žedno, samo bogami može dobar cug, više od kubika potegnit.
Informacije radi, ista takva boca od pola litre vode u samoposluzi u gradskoj luci u Splitu košta 4,78 kuna, a može se naći i po 4 kune. Mala zemlja za veliku “oderačinu” i onda se čudimo šta nam turisti bježe, jer je sve skupo, a meni tko je kriv da san bena, pa da nisan vodu kupija u samoposluzi. Reka bi Gibonni “Ovo mi je škola”.