Prošlog tjedna odlučili smo iskušati neke zanimljive kombinacije pizze te smo se uputili u kraljevski gradić Nin u Tratorriu „Peperoni“. Dok smo na +30 pijuckali svoja pića, blago skeptični pogledavali smo na stolove oko nas kako pizze izgledaju i kakvog bi mogle biti okusa.
Par salijetanja konobara, pozdrav vlasnika i pizze su već na stolu. Od klasične miješane koju kolega valjda jedinu zna naručiti, preko pizze sa slavonskim kulenom, do pizze s ninskim šokolom.
Na prvi pogled, vidim pizza je lijepo zapečena, rubovi baš kako treba, onako hruskavi na prvi pogled, a materijal na njoj nije nabacan, uredno je složen. Da ga je bilo poprilično no taman dovoljno da se ne prelijeva i ne ispada sa svake kriške bit će dovoljno napomenuti. I krećemo…
Iznenađenje! Recimo da će to biti dovoljna reakcija na prvi, drugi, ali i svaki naredni zalogaj pizze koja nam je poslužena. Odjednom više ni mi nemamo kisele face i nekako smo se stopili s tim blago telećim pogledima u zrak međusobno komentirajući nešto poput „uummm bašš je dobbra, njammmm“.
I uistinu, ostali smo iznenađeni. U Ninu smo naručili i pojeli dobru pizzu. Štoviše, kada je usporedimo s nekim razvikanim zadarskim pizzerijama – vrhunsku (op.a).
Izvrstan omjer umaka, savršeno raspoređeni ostali sastojci, tankoća tijesta, sasvim dovoljno podignut i zapečen rub… malo je reći kako smo uživali u doslovno svakom zalogaju koji se našao pred nama. Rekao bi u nekoj drugoj prilici da smo bili gladni pa bi sve prošlo, ni nismo baš toliko bili gladni da bi se zadovoljili bilo čime.
Kolegica je posebno zadovoljna bila s izvedbom pizze s ninskim šokolom, koji je, za mene koji sam ga prvi put tada probao, bio uistinu poseban. Trebalo mi je neko vrijeme da se u životu naviknem na tartuf, no i šokol je u toj nekoj posebno delikatesnoj grani u kojoj se jednostavno uživa bez puno pitanja.
Dečki znaju posao, jedini je zaključak koji se može izvesti nakon klopanja u tratoriji „Pepperoni“ u Ninu. Bez previše muljanja i superlativa, sada mi je postalo jasno zašto ispred ulaza čeka cijela ona rulja da bi jela baš tu kada s obije strane na svega 50-tak metara rade i ostali restorani. Pametnom dosta.
Dakle, ako se nađete u blizini Nina, ovog malog hrvatskog kraljevskog grada a usto volite i želite (napokon) pojesti vrhunsku pizzu, svratite do Tratorrije „Peperoni“. Bez previše kemijanja oko odstajalog tijesta od sedam dana, posebnog brašna s 2.000 metara nadmorske visine i ostalih marketinških trikova, pojesti ćete zasigurno pizzu kojoj ćete se vratiti barem još jednom. Barem da probate još jednu s menija. Garantiram.
A za kraj, čisto da nas onako blago zamrzite, zasladili smo se tiramisu kolačem u čašici koji se uz već spomenuti domaći čaj kojeg rade u Tratorriji, mada je ovo bila već treća čaša, izvrsno ukomponirao na vrh svega pojedenog. Ne kao šlag na kraju, već kao ona polu umjetna previše sjajna glazirana trešnja na vrhu tog šlaga.
A da ovaj food-o-pis ne bi ostao samo na riječima, iako ih ima preko 850, u nastavku vam donosimo galeriju fotografija koja govori puno više o samom ambijentu i onome što vas čeka ako navratite u Zvonimirovu ulicu 5 u Ninu, a možete ih zapratiti na Instagramu ili ih lajkati na Facebook-u!
Mi vam samo želimo – dobar tek
