Dobar vam dan dobri i loši ljudi, zdravi i zadovoljni bili.
Bili su njih pet godinama nerazdvojni, a najpoznatija klapa “pijanaca” u bivšem Studentskom klubu, kojeg je držala Ljubica Miškić i bila im kao druga majka. I bolja,popustljivija. Posebice bliska s Jandrom da su se povezali i kumstvom. Dakle, Sefi i njih četiri kod tete Ljubice svaki dan od 1963., kad je klub otvoren. Onda jednog dana Jandre i Sefi u Starigradu su za Slobodnu Dalmaciju (bili su njeni novinari) radili reportažu. Domaćini su im se zahvalili odličnom spizom i dakako dobrom kapljicom. Poslije zakuste Sefi reče: – Od danas više ne pijem! – Jandre ga začuđeno pogleda i odgovori: – Ajde, ne zajebavaj. – Ali Sefi ustraje: – Rekao sam da od danas više alkohol ne konzumiram. – Jandre: Ma što si poremambio? Daj bar tu odluku odgodi za sutra, neću valjda sam piti.- Abdulah Seferović Sefi odlučio se alkohola ostaviti u Starigradu 1971. Prošlo je 55 godina, a Sefi sve to doba alkoholu nije ni primirisao. Kad se na taj postupak odlučio, njegovi klapaši “pijanci” Ivica Maštruko, Jandre Širinić, Mišo Miljanić i Zdravko Artić nisu ga tek tako na miru ostaviti, nego su mu uzvratili rugajući mu se na toj odluci “na akademskoj razini” . Nisu Ivica, Jandre, Mišo i Zdravkao doista bili pijanci. Oni su, do dog datuma skupa sa Sefijem, samo voljeli dobru kapljicu. Kako su mu zajebantski kalali za njegovu odluku, pokazuje fotografija, na kojoj su dva njihova lamenta – ” na latinskom ” i u “privodu”. Njihovi tekstovi ” ludorije ” tek su nam povod, kako bismo pokazali čvrstinu Sefijeva karaktera, a i podsjetili na njegove i naše prijatelje.
Dinko Meme Filipi rezbar i izumitelj
Izrezbario je u drvetu sv. Donata, sv. Stošiju, sv.Krševana i Gradsku ložu. Sve to za života u Zadru, a u rodnoj Betini još cijeli crkveni oltar. Dinko Filipi zvani Meme bio je otac znamenitog sina Milana Filipija jednog od velikih zadarskih zaslužnika. Barba Meme je imao dug i plopdan život. Umro je 1972. u 91. Miran i tih, malo je govorio. Nije bio sam izvrsni rezbar, nego i izumitelj. Mnogi su naši ljudi okušavali se u raznim izumima, uglavnom manje značajnim, no izum Dinka Filipija, ovdje u Zadru, bio je pravi pronalazak koji je trebao značiti manu s neba. Jer taj poštanski službenik napravio je mali prerađivač morske vode u slatku, pitku vodu. I ta voda bila je izvrsne kvalitete. Nagovorili su ga da patent ponudi državi za veći projekt, jer bila bi to velika stvar za sve bodule i za druge. No, odbijen je, s obrazloženjem kako bi projekt bio preskup. A voda je, kao, jeftina i svugdje je ima. Ma neš ti obilja kojeg pijemo zagađenog podzemnim fekalijama. Društvo u kojem živio činilo je mnoge dobre stvari, ali i mnoge promašaje. Jedan od takvih svakako je odbacivanje izuma Dinka Filipija.
