Puno puta dosad, a uzmite u obzir da iman tek 23, susrela san se u životu s jako čudnin ljudima i ženske i muške vrste. ALI dajte molin vas kome se uopće piše o žensko-ženskin odnosima i kome se to da uopće čitati. Muško ženska NEPRIJATELJSTVA daleko su sočnija stvar. Nešto kao da biraš između lešo mesa i pečene janjetine, ja bi tipa izabrala lešo meso i bila dosadna, ali to je sad tema za neku kolumnu pod naslovon “izrod na obiteljskin feštama”. Vratimo se šutnji, zlatu ili jeziku za idiote.
Dok san iz gusjenice postajala leptir upoznala san u svon životu svakojakih momaka, neki su bili dobri, neki osrednji, neki nisu vrijedni spomena, ali rijetko kad san se susrela s tipovima koji su toliko neodgojeni da ne znaju niti pričati s curon, a kamoli nešto drugo.
Neki dan me nazvala prijateljica, dati ćemo joj ime Franka, cila u čudu kako joj XX nakon šta se tjedan dan dopisivaju 24 sata dnevno, sedam dana u tjednu, odjednom nije odgovoria na poruku i netragom nesta, a na mesinđeru mu stalno, ali stalno piše da je TRENUTNO AKTIVAN.
– Zašto? – pita ona mene
– Ne znan, jesi mu možda napisala nešto ružno i zaslužila da ne dobiješ odgovora? – pitan.
– Ma kakvi, još mi je reka da se vidimo u petak, a to je bilo u ponediljak, a danas je četvrtak, a on je stalno trenutno AKTIVAN, ali ni traga ni glasa.
– Zato šta je nekulturni idiot. – odgovorin joj, točka. Glumila je da se pomirila s mojin odgovoron, ali uvjerena san da i dalje provjerava njegovu trenutnu aktivnost.
U petak uvečer pita mene druga prija, dati ćemo joj ime Jelena,
– Znaš onog IKS-IKSA, bili smo skupa dva tjedna i od subote mi se nije javia, a na mesinđeru mu piše da je stalno TRENUTNO AKTIVAN.
J*** vas mesinđer pomislin u sebi i kažen:
– A šta je njemu sad?
– Pa ne znan, bia je cili drag prema meni, pričali smo o tome kako ćemo idući tjedan poharati mekdonals, a onda na naše staro misto, ali nakon toga ni a ni be.
– Možda ima curu? – odgovorin
– Nema, ha ili bar ja ne znan za nju, ali ne, nije to.
– Možda je na dijeti, pa neće u mekdonalds?
– Jok ima 65 kili u njemu.
– Onda zato šta je nekulturni idiot. – potvrdin
– A misliš da će se javiti? – upita nako razočarano i jadno.
– Neće, nađi sriću u drugin stvarima.
Prvi put kad ja nisan dobila odgovor na svoju poruku bilo je kad san imala 18 godina, bila gluplja nego ikada dosad, pisala takve nebuloze, mislila da mogu imati momka, ljubavnika i prijatelja s povlasticama. Valjda in je to sve bilo tu mač, pa nisan dobila nikakve odgovore, na svoje jadne upite potpomognute glupavin lažima jedne tinejdžerke. Zaslužila san to jer san bila IDIOT i iza svog idiotizma stojin, da bila je još jedna situacija kad san baš tila tila biti s tipon koji je ima curu, jedanput nije odgovoria jer je mislia da ću shvatiti, ali ja šutnju ne shvaćan, pa je jedne noći u dvi manje kvarat, kad san pijana tekstala poruke lipo napisa: ne mogu doći, iman curu. Svaka ti časti IKS-IKSU bar si bia kulturan i iskren.
Sad kad san malo narasla stvarno mi nije jasno to ignoriranje druge osobe. Čekaj pa nije ti s neba pala u tvoj život, pa je izbjegavaš ko elementarnu nepogodu i sakrivaš se u kuću. Sam si izabra tog nekog za stiskanje, tipkanje, ljubljenje, šta već radu ljudi od 23, uglavnom, da, nije ti s neba pala, ne živimo u deseton stoljeću pa ti je otac dovea ženu koju ne moreš viditi crtanu rekla bi moja baba i onda je odlučno ignoriraš. Ako mislite da ste frajeri ako ne odgovorite, blago vama, meni se to čini ka smanjeni kvocijent inteligencije s obziron da van je napisati četiri riči: ne da mi se više.
Svi moji frajeri s kojima san pošla samo na kavu i vratila se nezadovoljna doma dobili su odgovor. Nisan nikad bila nekulturni idiot koji blebeće o svemu i svačemu s nekin tri ure i onda se sutra pravin luda kad ga sretnen, pa makar on priča u kinu (kako to mrzin) ili smrdia po pivi kako bi umanjia nervozu , ili čekaj, čekaj doslovce me potira s kave jer se nisan tila s njin šetati po mraku. Znači možda nisu ni zaslužili da kažen, Ej Mate nije mi to to, pronađi sriću u drugin stvarima. Ali ka šta već rekoh. Ja san kulturna osoba koju je mama Anđelka dobro odgojila.
Živimo u jako čudnon vrimenu, možda se ljudi tako ponašaju jer je cili sistem ljudskih odnosa totalno poša k vragu, pa ka praviti ću se lud, to je meni normalno. Ne to nije normalno. ILI. Ako ti već je normalno onda bar budi “frajer do kraja” pa se nemoj ni javiti s iritantnin uspljuvcima kad je vidiš vikendon vanka, budi frajer do kraja, ne budi idiot s dnevnon dozon alzhajmera.To je isto jedna od stvari koje ne razumin, ljudi noću ka da polude, govoru svašta, rade svašta, a onda sutra svane dan i na čelu in piše TO NISAN BIA JA, ne znan kako vama ali meni je ta igra priko da prostite dopi*****.
U čemu je problem? Zašto lipo ne budemo svi normalna kulturna bića koja uvažavaju jedni druge. Dobro ako je stvarno napravia nešto grozno normalno da mu se više nećeš NIKAD, NIKAD, NIKAD u životu javiti, pa makar on bia TRENUTNO AKTIVAN cili dan, i sta pored tebe dok ti trusiš petnaestu votku bull i tako bi mu nešto rekla. Nećeš i nećeš, to nekako staviš sebi u glavu, ako ne možeš staviti, ostavi mobitel doma. Mobitel je noćno zlo, pogotovo za bivše ljubavnike. Nije teren opasan kako kaže pisma, mobitel je.
Mislin da bi svi mi mladi i živahni ljudi bili puno sritniji, kad bi onako bili malo iskreni u tin čudinin odnosima koje imamo sa suprotnin spolon, kad bi se dopisivali onda kad nan se tipka, a ne onda kad je red da ja pošaljen poruku, ili da ne tipkamo jer čekamo da se on javi jer je njegov red. Kad bi se ljubili kad nan se ljubi, makar nas gleda netko za koga ne želimo da nas vidi. Kad bi nakon šta nan sve to dosadi lipo rekli: – Slušaj meni je dosadilo, nema smisla, bilo je lipo dok nije počelo dosađivati. kad bi malo manje glumili frajere i frajerice, a malo više bili ljudi.
Nemojte biti nekulturni idioti, to nije ni za velike ni za pametne.